Science Meets Parliaments 2019

10. јул 2019. године

Мала сала Народне скупштине Републике Србије

 

У сарадњи са Министарством просвете, науке и технолошког развоја, а под покровитељством
Обједињеног истраживачког центра Европске комисије (Joint Research Centrе, JRC), 10. јула
2019. године, Центар за промоцију науке први пут у Србији организује догађај под називом
Science Meets Parliaments, у Дому Народне скупштине Републике Србије, посвећен климатским
променама и сложеним последицама које изазивају.

Обједињени истраживачки центар Европске комисије представља угледну европску
институцију која удружује научнике и истраживаче у настојању да својим ангажманом
допринесу бољој позицији науке приликом доношења одлука и креирања политика. У
сарадњи са Европским парламентом, JRC је 2015. године покренуо програм Science Meets
Parliaments са идејом да потенцира идеју о неопходном повезивању и заједничком деловању
политичара и научноистраживачке заједнице. У питању је догађај који је досад одржаван
једино у земљама чланицама Европске уније, те је ово први пут да се организација таквог
догађаја поверава земљи која није чланица ЕУ.


У Србији се Science Meets Parliaments одржава на национални Дан науке, са циљем да се у
оквиру једнодневног догађаја сусретну, с једне стране, научници и истраживачи, а са друге
чланови парламента и локалних самоуправа, и доносиоци одлука, као и представници
грађанских удружења. Догађај дебатног типа замишљен је да како би се подстакао дијалог
између свих страна и отворили нови погледи на значај и место науке приликом доношења
политичких одлука и законских регулатива. Централна тема програма посвећена је
драматичном утицају климатских промена на друштво, односно потреби да друштво на ове
промене што пре реагује и прилагоди им се. Поред уводних обраћања, главни програм
догађаја чине три панел-дискусије са темама: „Обновљиви извори енергије“, „Климатске
промене и вода“ и „Квалитет ваздуха и гасови стаклене баште“.


Центар за промоцију науке је такође учесник и европског пројекта TeRRIFICА (Territorial
Responsible Research and Innovation Fostering Innovative Climate Action), финансираног кроз
програм Хоризонт 2020, на чијој ће реализацији у наредне три и по године радити с
партнерима из Немачке, Француске, Шпаније, Белорусије и Пољске. Циљ пројекта је креирање
конструктивног дијалога између научне и индустријске заједнице, цивилног друштва и
креатора политика, ради развоја неопходних друштвених и технолошких иновација, процедура
и методологија у контексту климатских промена, друштвеног прилагођавања и избегавања
или умањења штетних последица. Сходно уској повезаности пројекта TeRRIFICА са темом
догађаја Science Meets Parliaments, Центар је обезбедио активно учешће свих партнера у
организацији и одржавању овог догађаја у Београду.

 

Панелисти:

Маја Гојковић

Маја Гојковић је рођена 22. маја 1963. године у Новом Саду. Завршила је основну школу „Бранко Радичевић“ и гимназију „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду. Дипломирала је на Правном факултету Универзитета у Новом Саду 1987, а правосудни испит је положила 1989. године. Каријеру адвоката је започела у породичној адвокатској канцеларији, коју је основао њен отац Мита Гојковић. 

Поседује богато парламентарно искуство у свим сазивима државног парламента од 1992. године. Била је и посланик у Скупштини Аутономне покрајине Војводине од 1996. до 2000. године. 
Обављала је функцију министра без портфеља Владе Републике Србије од 1998-1999. године, а након тога и функцију потпредседника Владе Савезне Републике Југославије од 1999-2000. године. 
На локалним изборима у септембру 2004. године изабрана је за градоначелницу Новог Сада, и тако постала прва жена градоначелник у историји града.
Од маја 2012-2014. године Маја Гојковић била је народни посланик у Народној скупштини Републике Србије, чланица Одбора за спољне послове и Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу.
Од 2014-2016. године, обављала је функцију председника Народна скупштина Републике Србије и председника Одбора за права детета.  
Након парламентарних избора 2016. године поново је изабрана за председницу Народне скупштине Републике Србије. У актуелном сазиву Парламента Гојковић се налази на челу Одбора за права детета и Одбора за заштиту животне средине. Гојковић је и шеф сталне делегације Народне скупштине у Интерпарламентарној унији, као и у Парламентарној скупштини Процеса сарадње у југоисточној Европи.
Чланица је Председништва Српске напредне странке. 

Младен Шарчевић

Дипломирао на Природно-математичком факултету Универзитета у Београду – одсек географија.

Последипломске студије, смер – заштита животне средине завршио у Центру за мултидисциплинарне студије Универзитета у Београду.

Професионално ангажовање:
Рaдио као васпитач у Дому ученика Средње железничке школе у Београду и као професор географије у неколико београдских школа.
Са 33 године, постаје директор ОШ „Никола Тесла“ у Београду и руководи стручним активима директора школа
Учествовао је у оснивању ОШ „Бранко Ћопић“ и XV београдске гимназије
Године 2003. организовао је и као директор покренуо рад Опште гимназије „Руђер Бошковић“ у Београду. Две године касније, 2005. основао је истоимену основну школу
Оснивач више школа у Србији и региону
Оснивач је (са групом истомишљеника) Републичког и Регионалног центра за таленте. Био је саветник Немачке школе у Београду, српске мањинске школе у Будимпешти и Јужној Африци (са Зимбабвеом).
У августу 2016. године постаје министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Од тада, све функције господина Шарчевића у Образовном систему „Руђер Бошковић“ су замрзнуте.
Током досадашње просфесионалне каријере награђен је златном плакетом Црвеног крста и наградом Већа технике и науке.

проф. др Славица Ђукић Дејановић

Проф. др Славица Ђукић Дејановић је рођена 4. јула 1951. године у Рачи. Основну и средњу школу завршила је у Крагујевцу, а Медицински факултет, магистарске, докторске студије и специјализацију из неуропсихијатрије на Медицинском факултету Универзитета у Београду.

Обављала је функцију председника Народне скупштине Републике Србије од 2008. до 2012. године, као и функцију вршиоца дужности председника Републике Србије, од почетка априла до краја маја 2012. године. Од 2012. до 2014. године била је министар здравља у Влади Републике Србије.
Редоовни је професор, шеф Катедре за психијатрију и проректор за међународну сарадњу Универзитета у Крагујевцу. Била је најмлађа жена доктор медицинских наука у Шумадији и оснивач је дневне Психијатријске болнице. Обављала је функцију директора Клиничко-болничког центра у Крагујевцу у периоду од 1993. до 2000. године, а од 2014. до 2016. године била је директор Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић” у Београду.
Од августа 2016. године обавља функцију министра без портфеља у Влади Републике Србије задуженог за демографију и популациону политику. На ову позицију је кандидује стручност, искуство, постигнути резултати у досадашњој каријери, као и чињеница да је обављала функције председника Народне скупштине Републике Србије у пуном мандату, министра за бригу о породици и министра здравља.
Аутор је седам књига, два уџбеника за студенте редовне наставе и један је од аутора три уџбеника за студенте после дипломске наставе. Аутор је и коаутор преко 200 научних и стручних радова. Носилац је признања Психијатријске секције Српског лекарског друштва, Повеље за допринос здравству града Крагујевца, као и Ђурђевданске награде.
Хоби јој је читање, писање, одлазак у позориште, а слободно време највише воли да проводи са унуцима Филипом и Нином.
Члан је Удружења психијатара Србије, а обављала је и функцију председника овог удружења у два мандата. Члан је Социјалистичке партије Србије од њеног оснивања 1990. године.

др Сања Дамјановић

Сања Дамјановић започела је докторске студије 1999. године, на Факултету за физику и астрономију Универзитета Рупрехт-Карл, у Хајделбергу у Њемачкој. Титулу доктора наука у области физике стекла је 2002. године, с похвалом „Магна цум лауде“. Позицију стипендисте у ЦЕРН-у добила је 2006. године. 

У међународним истраживачким тимовима учествује од 1999. године, радећи у двије реномиране међународне организације, ЦЕРН (Женева) и ГСИ-ФАИР (Дармштат), како у домену основних, тако и у домену примијењених истраживања у области нуклеарне физике високе енергије. Аутор је око 100 публикација у међународно индексираним часописима и зборницима радова те учесник на преко 50 научних презентација на међународним конференцијама, симпозијумима и семинарима широм свијета.

Сем Фабрици

Амбасадор и шеф делегације Европске уније у Републици Србији
Сем Фабризи је амбасадор Европске уније у Србији од јула 2017. године.
Од септембра 2013. до јуна 2017. био је амбасадор ЕУ у Аустралији.
У току каријере италијанског дипломате, био је саветник за међународне односе председника Европског савета у Бриселу и премијера Италије у Риму.

Његова ранија ангажовања укључују Женеву, сталну мисију Италије при СТО и УН и италијанску амбасаду у Пекингу.
У Министарству спољних послова у Риму, био је на позицијама у Одељењу ЕУ и Канцеларији генералног секретара.
Дипломирао је међународно право и међународну економију на Универзитету „Ла Сапиенза“ у Риму, а био је и поручник у италијанској војсци.
Сему је додељена титула Званични витез реда за заслуге Републике Италије (Цавалиере Уффициале делл’Ордине ал Мерито делла Репубблица Италиана).
Ожењен је Ребеццом и имају троје деце.

проф. др Виктор Недовић

Проф. др Виктор Недовиц́ је државни секретар за високо образовање и интернационализацију науке у Министарству просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије од јула 2018. године. Пре тога је био помоц́ник министра за међународну сарадњу и европске интеграције у истом министарству у два мандата, 2007-2011 и 2014-2018. Био је координатор преговарачке групе за поглавље 25 (“Наука и истраживање”). Одговоран је за континуирани дијалог са ЕК у области науке, истраживања и иновација, као и за ИПА програмирање у тим областима. Координира процес израде и усвајања Стратегије истраживања и иновација за паметну специјализацију Републике Србије (4С). Такође, он координира имплементацију оквирног програма ЕУ за истраживање и иновације, Хоризонт 2020, на националном нивоу.

Члан је многих одбора, тела, платформи и ад хоц група стручњака који су одговорни за креирање и спровођење политика ЕУ у области науке, истраживања и иновација, као што је Одбор за Европско истраживачко подручје, ЕРАЦ, Одбор гувернера, Истраживачки центар, ЈРЦ БофГ „Безбедност хране, одржива пољопривреда и шумарство, истраживање мора, поморских и копнених вода и биоекономије“ Програмског одбора за Хоризонт 2020, Научни одбор ЦОСТ, Управљачка платформа за истраживање и иновације за ВБ и тако даље. Поред тога, он координира Приоритетно подручје 7 (ПА7) Стратегије ЕУ за Дунавски регион (ЕУСДР), Друштво знања, које се односи на регионалну сарадњу у истраживању, високом образовању и ИЦТ-у.
Виктор Недовиц́ је редовни професор на Одсеку за прехрамбену технологију и биохемију Пољопривредног факултета, Универзитета у Београду, Република Србија. Његове истраживачке области су биотехнологија, прехрамбена наука и технологија и биохемијско инжењерство. Као аутор и коаутор објавио је преко 400 чланака, од којих је више од 80 радова у СЦИ часописима и више од 30 у поглављима књига. Поред тога, уредио је четири књиге за реномиране научне издаваче (Клуwер и Спрингер). Виктор је оснивач и председник Српске асоцијације прехрамбених технолога (САПТ). 2015. године постаје придружени члан Академије инжењерских наука Србије (АИНС). Поред тога, члан је бројних домац́их и међународних стручних и научних организација, као што су: Европска федерација за науку о храни и технологију, ЕФФоСТ, Међународно друштво за прехрамбено инжењерство, ИСФЕ; Европска група за хигијенског инжењерства и дизајна ЕХЕДГ; Европска академија прехрамбеног инжењерства (ЕАФЕ). Председавајући је ЕФФоСТ Таск тима за организацију ЦЕФоод конгреса. Био је члан научних одбора више од 40 међународних конгреса хране и биотехнологије.

Чарлина Вичева

Цхарлина Витцхева именована је за заменика генералног директора ЈРЦ-а у септембру 2016. године.
Пре тога била је директор за паметан и одржив раст и Јужну Европу у Генералној дирекцији за регионалну и урбану политику, а такође је учествовала у инклузивном расту, територијалном и урбаном развоју и Северној Европи.

Пре придруживања Комисији, Цхарлина је провела 15 година у бугарској јавној управи, укључујуц́и и Стално представништво у Бриселу, које се углавном бавило питањима пољопривреде и риболова.
Током овог периода, активно је учествовала у преговорима о приступању Бугарске и предводила је, у период од 2000. до 2004. године, преговарачке тимове у области пољопривреде и руралног развоја, сигурности хране и риболова.

проф. др Иванка Поповић

Проф. др Иванка Поповић је ректорка Универзитета у Београду и председница Конференције универзитета Србије за изборни период 2018-2021. Председница је Дунавске конференције за изборни период 2019-2020.

Студирала је на Универзитету Мериленд (САД) и на Технолошко-металуршком факултету Универзитета у Београду (ТМФ). Дипломирала је, магистрирала и докторирала на ТМФ. После краћег ангажовања у Институту за нуклеарне науке Винча, запослила се на ТМФ, где је прошла кроз сва наставна звања до редовног професора. Била је прва деканка ТМФ од 2006. до 2012. године. Бави се полимерним инжењерством и одрживим развојем. Била је проректорка за науку Универзитета у Београду у периоду  2012-2015. и проректорка за међународну сарадњу 2015-2018. године.

Била је прва председница Српског хемијског друштва (2009 – 2013) и председница је Асоцијације италијанских и српских научника и истраживача од 2012. године. Учествовала је у неколико ТЕМПУС, ЕРАСМУС и два ФП7 пројекта. Тренутно је ангажована на Хоризонт 2020 пројекту о родној равноправности “ТАкинг а Рефлеxиве аппроацх то Гендер Еqуалитy фор институтионал Трансформатион” (ТАРГЕТ, 2017-2021).

доц. др Марко Крстић

Марко Крстић је рођен 1984. године у Нишу, Република Србија, где је завршио основну и средњу школу. Дипломске академске и мастер академске студије завршио је на Електротехничком факултету Универзитета у  Београду, 2007. и 2009. године, респективно, на одсеку за Физичку електронику. 2016. године докторирао је на Електротехничком факултету на одсеку за Наноелектронику и фотонику, стекавши звање доктора наука електротехнике и рачунарства. Од 2009. године запослен је на Електротехничком факултету Универзитета у Београду при Катедри за Микроелектронику и техничку физику, на којој је од 2016. године у звању доцента. 

У оквиру своје наставне делатности ангажован је на курсевима који се тичу физике, механике, статистичке физике и оптичких комуникација. У оквиру научноистраживачке делатности његова главна интересовања обухватају моделовање полупроводничких ласера и оптичких појачавача. Коаутор је више од 20 научних радова публикованих у међународним часописима и већег броја радова на међународним конференцијама, на којима има и три излагања по позиву. Био је учесник 2 међународна пројекта (”Techniques Of Modulation And Remodulation for PON (TOMAR-PON)”, пројекат португалског министарства за науку и ”New Approach to Temperature Processes Control Based on Soft Computing Methods (Neuro-temp)”, Eureka пројекат) и два пројекта Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије (”Фотонске комуникације”, ОИ160001 и ”Фотонске компоненте и системи”, ОИ171011). Добитник је награде ”проф. др Илија Стојановић” за најбољи рад у области телекомуникација публикован у међународном часопису 2014. године,  награде ”Александар Маринчић” за најбољи рад у области микроталасне фотонике публикован у међународном часопису 2015. године и награде ”Задужбине Андрејевић” за најбољу докторску дисертацију у области техничких наука у 2016. години. Потпредседник је организационог одбора 7. међународне школе и конференције о фотоници, PHOTONICA2019. Рецензирао је радове за међународне часописе IEEE Journal of Selected Topics in Quantum Electronics и IEEE Journal of Lightwave Technology. Од јуна 2018. године обавља функцију в.д. директора Центра за промоцију науке, државне институције надлежне за промоцију и популаризацију науке.

Проф. др Никола Рајаковић

Проф. др Никола Рајаковић је диплому дипломираног инжењера, магистра и доктора електротехничких наука стекао на Електротехничком факултету Универзитета у Београду  који је уписао 1969. године а дипломирао као најбољи и први студент у генерацији  22.02.1974. године. Од априла месеца 1974. године запослен је на Електротехничком факултету на Катедри за Електроенергетске системе.  За редовног професора изабран је 1995. године. Почев од летњег семестра 1987. године провео је три семестра на постдокторском усавршавању на Универзитету у Торонту где је учествовао и у извођењу постдипломске наставе у оквиру Поwер Гроуп.

Предавао је и предаје следеће предмете на редовним студијама на Електротехничком факултету у Београду: Анализа електроенергетских система (ЕЕС) И и ИИ, Експлоатација ЕЕС, Дистрибутивне и индустријске мреже и Интелигентне електроенергетске мреже. Последња два предмета проф. Рајаковић је увео у наставу. Предавао је на Универзитету у Нишу и на Универзитету у Бањалуци, где је био оснивач и шеф Енергетског одсека. На докторским студијама у Београду, Нишу и Бањалуци предаје предмете: Методе оптимизације у ЕЕС и Дистрибутивне системе. Руководио је као ментор при изради више од 150 дипломских радова, преко 25 магистарских теза, а био је и ментор при изради 14 докторских дисертација.
Од 1989. до 1991. године био је продекан Електротехничког факултета за сарадњу са привредом. Био је шеф Катедре за ЕЕС у више мандата, члан Савета Електротехничког факултета и Савета Београдског Универзитета у неколико мандата и члан многих факултетских и универзитетских комисија. Био је председник Управног одбора ЈП ТЕ “Костолац” од јуна 2001. године до краја 2002. године. Председник Управног одбора ЈП Електропривреда Србије био је у периоду од 2002. до 2004. године. Био је државни секретар у Министарству рударства и енергетике од 2008. године до 2011. године где је, између осталог, координирао и рад на изради Закона о енергетици, који је потврђен у Народној скупштини у јулу 2011. године.За време трајања овог мандата у Србији је уведен тарифни систем којим се подстиче веће коришћење обновљивих извора енергије.
Публиковао је 40 радова у истакнутим часописима са СЦИ листе и преко 200 осталих радова. Написао је 8 уџбеника и 1 монографију. Председавао је међународним и домаћим округлим столовима и радним групама на угледним конференцијама, а радови су цитирани преко 900 пута (х фактор је 14). Рецензент је најбољих светских и домаћих часописа.
Проф. др Никола Рајаковић организовао је истакнуте међународне конференције из области електроенергетике (МедПоwеер2016,…), председник је Савеза енергетичара у Србији, водеће стручне организације у енергетици од 2004. године и организатор серије конференција ЕНЕРГЕТИКА, био је консултант Светске банке,… Члан је ИЕЕЕ у својству сениор мембер, члан је ЦИГРЕ-а и ЦИРЕД-а.
Руководио је израдом више од две десетине стратешких студија у којима су постигнути вредни резултати примењени у пракси. Укупан број реализованих пројеката је преко 50. Руководио је са неколико ФП пројеката, са ТЕМПУС пројектом и сада је руководилац пројекта из групе пројеката Хоризон 2020. Носилац је патентних права на три производа. Као консултант учествовао је у избору и набавци електроенергетске опреме за више електродистрибутивних предузећа и за неке електране.

Проф. др Небојша Накићеновић

Небојша Накићеновић је бивши заменик генералног директора и заменик извршног директора Међународног института за примењену системску анализу (IIASA), те бивши професор економије енергетике на Техничком универзитету у Бечу (TU Wien).

Члан је Црногорске академије наука и уметности; добитник Великог аустријског сребрног ордена (Osterreichisches Ehrenzeichen fur Vissenschaft und Kunst); добитник Нобелове награде за мир 2007. године за IPCC са неколико других аутора и 2005 Sheikh Zaied еколошке награде за миленијумску процену екосистема (MEA) такође са неколико аутора.

Између осталог, он је извршни директор Света 2050. године; главни аутор УНЕП Гап извештаја; члан научних саветодавних одбора укључујуц́и Техничку групу УН за одрживи развој 7; Институт за истраживање утицаја климе у Потсдаму Обновљиву енергију за 21. век и WIFO и укључен је у одборе осам научних часописа.
Претходне позиције укључују позицију директора Глобалне енергетске процене, генералног секретара УН-а посебне групе са 10 чланова за науку, технологију и иновације; генералног секретара Саветодавне групе УН за енергију и климу главног аутора IPCC-a колидера аустријске процене климатских промена, копредсједавајућег Global Carbon пројекта, предсједавајуц́ег ОМВ-овог Саветодавног одбора за будуц́е енергетске фондове и Саветодавног одбора немачке владе за глобалне промене (WBGU).
Члан је редакције следећих часописа: Технолошко прогнозирање и друштвене промене; Климатска политика Енергетска политика, Институција грађевинских инжењера Тренутно мишљење о одрживости животне средине; Управљање енергетским сектором Здравље и одрживост екосистема; Светски научни магазин; Иновације у вези са животном средином и друштвеним транзицијама; као и часописа Ревизије енергетске стратегије.
Проф. Накићеновић је дипломирао и магистрирао економију и информатику на Универзитету Принстон, Њу Џерзи, САД и на Универзитету у Бечу, где је и докторирао. Он је такође завршио докторску тезу и добио титулу доктора инжењерских наука Руске академије наука.
Међу истраживачким интересима проф. Накићеновића су дугорочни обрасци технолошких промена, одрживи економски развој, стратегије реаговања на климатске промене, а нарочито еволуција енергије, мобилности, информација и комуникација и дигиталних система.

Проф. др Милан Мартинов

Факултет техничких наука, Нови Сад, Југославија 1988 – Доктор наука

Пољопривредни факултет, Загреб, Хрватска, 1978-1981 – Магистар наука

Машински факултет, Нови Сад, Југославија, 1970-1975 – Дипломирани инжењер машинства

Чланство у професионалним организацијама и органима:

Болоњски клуб, Светска радна група за стратегију развоја механизације пољопривреде, пуноправни члан (vvv.clubofbologna.org).

ASABE – Америчко друштво пољопривредних и биолошких инжењера.
Потпредседник Одсека ИВ – Енергетика у пољопривреди, и потпредседник радне групе Рурални развој и очување културне баштине, Међународна комисија за пољопривреду CIGR (vvv.cigr.org).
Члан пет редакција међународних и домац́их часописа.
Садашња позиција: Професор, шеф катедре за биосистемски инжењеринг
Кључне квалификације:
Обновљиви извори енергије, чврста биомаса и биогас.
Пољопривредни инжењеринг, образовање, развој механизације са ниским трошковима.
Процедуре, опрема и машине за производњу специјалних усева, нпр. лековити и ароматични усеви (о томе објављена књига и употребљава се широм света, види публикације).
Активан у одрживом руралном развоју. Оснивач радне групе Рурални развој и очување културне баштине у оквиру CIGR-a  (vvv.cigr.org)

Милош Костић

Након дипломирања на Машинском факултету Универзитета у Београду на Одсеку за процесну технику у почетку је радио као сарадник, истраживач на пројектима Машинског факултета. Током трогодишњег периода рада стекао изузетну стручност на пројектима ЕЕ и РЕ у оквиру Мреже за енергетску ефикасност у Србији на мерењу и калкулацији енергетских губитака на Машинском факултету универзитета у Београду. У периоду од 2003. до 2009. године је био ангажован као технолог заваривања и руководилац предузећа MT-KOMEX из Београда. 

Долази у контакт са обновљивим изворима енергије средином 2009.године када је почео да ради као заменик регионалног менаджера за WEBSEFF програм EBRD-a, а након тога као координатор на програмима на КфW и ГГФ кредитора на линијама намењеним енергетској ефикасности, где је био задужен за верификацију и детаљне енергетске прегледе за десетине предузећа. Током 2011. године долази на идеју да развије пројекат прве соларне електране у Србији, формира предузеће SOLARIS ENERGY и успева да са партнерима изгради соларну елејтрану снаге 2MW. Електрана је изграђена у Кладову и успешно ради од 2013. године. У консултантској кући CEEFOR ангажован је од 2011. године као инжењер и координатор пројеката, и био је укључен у израду бројних студија оправданости, изградње малих гасних електрана, когенерацоних постројења, соларних електрана, хидроелектрана и др. Костић поседује дугогодишње искуство у идентификацији изводљивости пројеката енергетске ефикасности (ЕЕ) и обновљивих извора енергије (РЕ) и припреми планова за рационало коришћење енергије за пројектно финансирање од стране банака у Србији, Босни и Херцеговини и Црној Гори.
Осим ових компетенција, Костић је имао прилике да усвоји најбољу праксу током рада на побољшању ефикасности индустријских пећи: одређивање енергетских губитака, израда енергетских и масених биланса, процена коришћења отпадне енергије, примена рачунара у процесу управљања и регулације за индустриске пећи. Највеће практично искуство поседује у области консалтинга, пројектовања и изградње на пројектима обновљивих извора енергије који укључују биогасна постројења, биомаса, мини хидро електране, ПВ и ЦХП постројења.

др Александра Томић

Доцент др Александра Томић рођена је у Врању 1969 године. Завршила је Машински факултет у Београду. У периоду 1997-2010. године радила је у ГП „Јавор”, затим као директор савезне установе «Плов пут» и као саветник генералног директора за међународну сарадњу у Јавном предузећу «Србија воде». У мандату 2000. – 2008. године била је одборник у СО Звездара. У периоду 2000-2001. била је председница Извршног одбора СО Звездара, а у периоду 2001-2004. године чланица Извршног одбора СО Звездара, а од 2005. до 2008.године била је чланица Општинског већа. Од 2012.год изабрана је за народног посланика у Скупштини Србије на којој функцији је и од 2014.год била председник Одбора за привреду, рег.развој, трговину, туризам и енергетику, члан Одбора за спољне послове и Одбора за европске интеграције. 

Oд 2016.изабрана за председницу Одбора за буџет, финансије и контролу трошења јавних средстава, а од 2017.за шефа делегације у Скупштини Савета Европе.
Магистрирала је и докторирала на Универзитету „Алфа“ 2009.год. са одбраном докторске дисертације под називом „Креирање модела прикупљања података о коришћењу обновљивих извора енергије у Србији“. Иза себе има успешну каријеру која је остварила радећи у јавном и приватном сектору на разним пословима, као и члан многих међународних организација. Радила је на великом броју пројеката, међународних конференција и семинара и учествовала у издавању преко 50 радова, књига и публикација. Доцент је на Економском факултету Приштинског Универзитета и вандредни је професор на Факултету за менаџмент Универзитета Унион у Новом Саду.
Удата је и мајка једне девојчице

Ивана Миленковић

Проф. др Ад де Ру

Ад де Роо је докторирао физичку географију 1993. године и радио је на Универзитету Утрехт (Холандија) до 1997. године, где је развио модел ЛИСЕМ за отицања и ерозије тла. Од 1997. године ради у Заједничком истраживачком центру Европске комисије, где је развио LISFLOOD модел за водне ресурсе, поплаве и суше. 

Он је иницирао и водио Европски систем за подизање свести о поплавама EFAS do 2010. godine. Поред свог рада у JRC-u он је и професор физичке географије на Универзитету у Утрехту од 2012. године. Током свог рада у JRC-u радио је са неколико речних комисија за Одру, Мез, Елбу и Дунав.

Норберт Штајнхаус

Дипломирао (магистрирао) пољопривреду на Универзитету у Бону. Члан је одбора Vissenschaftsladen Бонн (ВилаБонн) од 1990. године. Последњих 19 година сарађивао је у међународним пројектима о учешц́у грађана у науци и технологији или одговорном истраживању и иновацијама. Директно је укључен у пројекте које финансира ЕК као партнер или координатор конзорцијума, као што је TeRRIFICA, пројекат о територијалном одговорном истраживању и иновацијама у прилагођавању климатским променама, али и подржава више пројеката Horizont 2020 – Европски оквир за истраживање – кроз њихове одборе за саветовање. 

Од краја 2007. године је координатор и међународна контакт особа међународне мреже Science Shop Живо знање (LIVING KNOVLEDGE).
2014. године био је члан управног одбора за SIS-RRI конференцију коју је организовао Национални истраживачки савет Италије која је одржана у Риму у оквиру италијанског председавања 2014. године. Позван је од стране и активан је у мрежи националних контакт тачака у науци Horizont 2020 са и за друштво (SvafS) као члан експертске групе СвафС у области јавног ангажовања.
Он је рецензент и у саветодавном одбору за Gateways – Интернатионални магазин за истраживање и ангажман у заједници (Сиднеј / Чикаго) и рецензент и сарадник уредник за “Истраживање за све” (Research for All UK). Такође, позван је да буде ревизор за европске предлоге у позивима за H2020, као и за ревизију трансфера за стратегије сарадње Немачког универзитета, коју је иницирао Stifterverband за немачку науку и Министарство културе и науке Северна Рајна Вестфалија.
Осим тога, активан је члан GACER-a (Глобална алијанса о истраживањима у вези са заједницама) и APUCEN-a (Азијско-пацифичка универзитетска мрежа за ангажовање заједнице) и активан је у локалним, регионалним, националним и међународним мрежама као што је NCCPE (Национални центар за сарадњу за јавно ангажовање, УК) ) или GUNI (Глобална универзитетска мрежа за иновације).

Проф. др Владимир Ђурђевић

Др Владимир Ђурђевић је запослен као ванредни професор на групи за метеорологију Физичког факултета, Универзитета у Београду, где је завршио основне, магистарске и докторске студије. Спољни је сарадник Подрегионалног климатског центра за Југоисточну Европу (SEEVCCC– Републички хидрометеоролошки завод Србије) од његовог оснивања 2009. године. Био је гостујући истраживач у „National Oceanic and Atmospheric Administration (NOAA)“, у Сједињеним Америчким Државама; „Centro Euro-Mediterraneo sui Cambiamenti Climatici (CMCC)“ у Италији; „Instituto Superior Tecnico (IST), Universidade de Lisboa“ у Португалији; „Mediterranean Centre on Insular Coastal Dynamics (ICoD) of the University of Malta“ на Малти. 

Учествовао је у више међународних научноистраживачких пројеката финасираних из фондова EU-H2020, EU-FP, IPA, JRC, IOC-UNESCO и GEF. Тренутно је руководилац групе са Физичког факултета који је партнер у пројекту IS-NES3, финансираног у оквиру H2020 програма. Учесник је међународне иницијативе „Mediterranean Coordinated Regional Climate Downscaling Experiment (Med-CORDEX)“ и члан Међународног комитета „Initiative for Regional Hydroclimate Project for Pannonian reagion (PannEX)“. Учествовао је и у 10 националних пројеката, финасираних из међународних и националних фондова. У текућем пројектном циклусу Министарства за просвету, науку и технолошки развој, руководилац  је потпројекта „Регионални интегрисани геофизички модел и сценарији климатских промена на подручју Србије“ у оквиру пројекта „Истраживање климатских промена и њиховог утицаја на животну средину – праћење утицаја, адаптација и ублажавање“, али је такође као истраживач ангажован на пројекту „Метеоролошки екстреми и климатске промене у Србији“. Као експерт и консултатнт, био је коаутор националних извештаја о клими према UNFCCC за Србију, БиХ, Црну Гору и Бразил. Био је члан Националног савета за климатске промене Владе Републике Србије као представник Универзитета у Београду, и члан радне групе за реализације активности Акционог плана адаптације на климатске промене града Београда.  Добитник је годишње награде Физичког факултета за најпродуктивнијег истраживача, и награде Фонда Боривоје Добриловић Светске метеоролошке организације.
Његова експертиза је нумеричко моделирањe климе, анализа климатских података, анализа утицаја климатских промена, процена ризика, процена рањивости и прилагођавање на климатске промене. Др Владимир Ђурђевић је објавио преко тридесет радова у рецензираним међународним научним часописима, од којих су неки најпрестижнији у области атмосферских наука и климатологије Поред акадамске каријере одржао је и низ јавних предаванја о климатским променама.

Проф. др Стеван Прохаска

Проф. др Стеван Прохаска, научни саветник, редовни члан Инжењерске академије Србије (ИАС), рођен је 13. маја1944. године у Орловату. Дипломирао је 1967. године  на Грађевинском факултету, Универзитета у Београду, магистрирао је 1974. године на Хидрометеоролошком Институту, Универзитета у Лењинграду, Русија, а докторирао 1980. године на Факултету Грађевинских знаности у Загребу.

Од 1976. до 1972. године радио је у Савезном хидрометеоролошком заводу. Године 1972. године прелази у Институт за водопривреду „Јарослав Черни“, где је напредовао од истраживача (1972), преко водећег (1974) и самосталног (1976)  истраживача, затим научног (1980) и вишег научног срадника (1985)  до научног саветника (1989), а од 2007. године је директор  Завода за научно-истраживачки рад и информатику. У периоду од 1982. до 1985. изабран је за доцента на Рударско-геолошком факултету, а од 1985.  до 1991. у звање ванредни професор. У звање редовног професора изабран је 1991. године.  Током своје професорске каријере предавао је на Рударско-геолошком факултету предмете „Хидрологија“  и „Основи водопривреде“, а на Архитектонско-грађевинском факултету у Нишу предмете „Хидрологија И“ и „Хидрологија ИИ“. Био је предавач на више међународних курсева и семинара.
У својој богатој научној и стручној каријери објавио је преко 350 научних и стручних радова у земљи и инстранству. Аутор је књига Хидрологија И, Хидрологија ИИ, Хидрологију ИИИ, Хидрологија кроз теорију и праксу и других, које користе инжењери и студенти широм Србије и бивших југословенских република. Аутор је међународне монографије A hydrological Monograph, Follow-up volume IV, Coincidence of Flood Flow of the Danube River and its Tributary, Bratislava, 1999,  и коаутор у више међународних монографија из области хидрологије слива Дунава. Руководилац је бројних стручних и научних пројеката и студија у земљи  из области хидрологије, водопривредног биланса, оцена утицаја климатских промена на водне ресурсе Србије и сл.

Наташа Ђокић

Рођена 1971. године у Крушевцу. Завршила Рударско-геолошки факултету у Београду, смер хидрогеологија. Након дипломирања почела да ради као сарадник на Институту за хидрогеологију све до 2003. Од 2003 до 2007. године радила у Министарству за заштиту природних богатстава и животне средине, најпре у Одсеку за геолошка истраживања, а затим у Одељењу за међународну сарадњу. Од октобра 2007. до 2017. године радила у Градској управи града Београда у Секретаријату за заштиту животне средине. Током рада у овом секретаријату, била је ангажована у процесу израде Стратегије одрживог развоја Републике Србије.

У име града Београда водила пројекат „Акциони план адаптације на климатске промене са проценом рањивости“, за град Београд урађеног у оквиру пројекта „Адаптација на климатске промене на подручју западног Балкана”,  реализованог у сарадњи са Немачким друштвом за међународну сарадњу (ГИЗ).
Коаутор и један од координарора за израду Програма заштите животне средине на територији града Београда („Службени лист града Београда“, број 72/15) и бројних других пројеката и активности у области животне средине за град Београд.  
Аутор и коаутор преко двадесет научних радова објављених у земљи и иностранству. Аутор и коаутор 20 Пројеката и Елабората о резервама подземних вода са звањем самосталног пројектанта. Добитник бројних награда и признања у области екологије. Тренутно на докторским студијама.
Са преко 20 година радног искуства у области заштите животне средине тренутно ангажована у компанији Двопер као стручњак у области заштите животне средине, где је део тима стручњака за имплементирање различитих пројеката из области управљања отпадом, индустријског загађења, процене утицаја на животну средину, климатских промена и других.

Проф. др Анђелка Михајлов

Експерт Уједињених нација, консултант и научник, редовни професор Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду, у пензији од 2015. године. Има више од 300 референтних научних публикација (од којих је значајан број у референтним светским научним часописима) у различитим областима управљања животном средином, хемијско инжењерске термодинамике и заштите материјала, као и консултантске референце у различитим земљама, укључујући и оквиру пројеката подржаних од ЕУ и Светске банке. Између осталог, један је од екстерних рецензената студије „Global Environment Outlook-GEO-6“, УН за животну средину, 2019. У пројекат TeRRIFICA– Horizon 2020 укључена је као члан Одбора за надзор и валоризацију.

Дипломирани је инжењер технологије. Магистрирала је и докторирала техничке науке на Универзитету у Београду. Из области хемијског инжењерства има додатно образовање у САД. По позиву предаје на различитим универзитетима у земљи и свету. Била је члан Владе Републике Србије на пословима министарке за заштиту природних богатстава и животне средине од јуна 2002. до марта 2004. године. Била је члан Саветодавног тела за питања животне средине и социјална питања Европске банке за реконструкцију и развој (EBRD) од 2005 до  2010, Лондон, као и члан Националне комисије за сарадњу са UNESCO од 2008. до 2015.  Од августа 2015. године члан је Преговарачког тима за вођење преговора о приступању Републике Србије Европској унији, задужена за животну средину и климатске промене.
Од стране Програма УН за животну средину (UNEP) 2006. године је идентификована као једна од жена у свету која је дала значајан допринос у области животне средине као „лидер у области животне средине Западног Балкана“.  Координатор је за зелену економију и животну средину Института за јавну политику, почасна је председница струковног удружења Амбасадори одрживог развоја и животне средине, као и Српске асоцијације за управљање отпадом. Говори енглески језик. Мајка двоје деце.

Др Клаудио Белис

је виши научни сарадник у Јединици за ваздух и климу Дирекције C JRC-a за енергију, транспорт и климу. Докторирао је на тему еколошких и климатских дугорочних трендова у Италијанском националном истраживачком вец́у (ЦНР) и Аустријској академији наука (1994-1997) и наставио своју постдокторску активност на Федералном техничком факултету у Цириху и на Универзитету у Берну (Швајцарска).

Има дугогодишње искуство у праћењу и моделирању атмосферског загађења у урбаним и природним екосистемима, са посебним освртом на идентификацију извора емисије за развој мера за смањење загађења.

Био је одговоран за мрежу праћења загађења ваздуха у Агенцији за заштиту животне средине у Ломбардији (1998-2008) и водио JRC Aerosol Phisics лабораторију (2011-2012).
Водио је радну групу о расподели извора Форума за моделирање квалитета ваздуха у Европи (2012-2019) и био је вођа CEN / TC 264 / радне групе 44 о расподели извора (2016-2019).
Од 2013. до 2018. године доприносио је и координирао областима заштите животне средине JRC-ove научне подршке Стратегији ЕУ за Дунав и друге макрорегије.
Тренутно руководи активностима ЈРЦ-a на тему квалитет ваздуха и климе на Заподном Балкану.
Аутор је више од 100 публикација, укључујући рецензиране научне радове и техничке / политичке извештаје.
Главни научни интереси: моделирање интегрисане процене, идентификација извора загађења ваздуха, процена перформанси модела, урбана одрживост, хемијска и физичка својства аеросола, органски загађивачи, дугорочни климатски трендови.

Др Ју Тао

мушкарац, доктор / професор, директор је Истраживачког одељења за контролу загађења ваздуха у Пекингу, Општински институт за заштиту рада, Пекиншка академија за науку и технологију, а такође има и позиције потпредседника Пекиншког друштва за заштиту животне средине и друге друштвене позиције.
Он је Национални таленат младих за заштиту животне средине, изабрани кандидат Пекиншког пројекта талената и освојио је награду за изврсност прве награде за младе научнике Кинеског друштва за науку о животној средини 2018. године. Углавном се бави истраживачким радовима у вези са контролом загађења ваздуха стационарних извора. 

Последњих година, као одговорно лице и окосница, учествује у бројним националним и покрајинским истраживачким пројектима, укључујући Национални кључни R&D програм Кине, Националну фондацију за природне науке у Кини, Пекиншку општинску фондацију за природне науке, Министарство заштите животне средине, пројекти социјалне заштите, итд. Он председава или учествује у формулисању и ревизији политике технологије заштите животне средине и индустријских стандарда. Освојио је другу награду и две трец́е награде за науку и технологију кинеског Министарства заштите животне средине и објавио једну монографију. Објавио је више од 40 академских радова, од којих су многи укључени у SCI / EI.

Мирјана Јовановић

Мирјана Јовановић је менаджерка пројеката у Београдској отвореној школи, у програмској области Енергија, клима и животна средина. Фокус њених интересовања су јавне политике из области климатских промена и декарбонизације енергетског сектора, заштите ваздуха, одрживог планирања урбаних подручја, као и учешће јавности у доношењу одлука које се тичу ових тема. У Београдској отвореној школи ради на стратешком развоју програмске области, креира, координира и надгледа спровођење пројеката у области заштите животне средине, енергије и климатских промена.

Завршила је мастер студије у области управљања животном средином и енергетском ефикасношћу у Холандији. Претходно је дипломирала на Одсеку за пејзажну архитектуру Шумарског факултета у Београду. Искуство је стекла кроз дугогодишњи рад у пословном и цивилном сектору, студентским и професионалним асоцијацијама.

Др Љубинко Ракоњац

је доктор биотехничких наука, рођен  03.01.1963

Чланство у професионалним удружењима: ИУФРО (Интернатионал Унион оф Форест Ресеарцх Организатионс), ЕФИ (Еуропеан форест институте), Члан Удружења Шумарских инжењера Србије; Члан удружења генетичара Србије и др.

Образовање:
1995-2002: Доктор шумарских наука, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Србија
1989-1993: Магистар шумарских наука, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Србија
1983-1988: Основне студије – Инжењер шумарства; Шумарски факултет Универзитета у Београду, Србија
Подаци о запослењу:
Од 1990. године до данас ради у Институту за шумарство у Београду на позицији истраживача, сарадника, руководиоца пројекта, а од 2004. године је на позицији Директора Института за шумарство из Београда.
У периоду од јануара 2002. до јуна 2004. године радио је у Министарству за заштиту природних богастава и животне средине као Помоћник министра.

Проф. др Марија Јевтић

Марија Јевтић је редовни професор на Медицинском факултету Универзитета у Новом Саду. Специјалиста је хигијене од 1997 године, а ужу специјализацију из комуналне хигијене са патологијом насеља (медицинске екологије) завршила одбраном рада “Одрживи развој, урбана средина и здравље популације” 2009. године.

Магистрирала је 1999. године у Центру за мултидисциплинарне студије Универзитета у Београду, смер заштита животне средине. Докторску дисертацију у области превентивне медицине одбранила је 2001. године на Медицинском факултету Универзитета у Новом Саду. Академске мастер студије – менаџмент у систему здравствене заштите завршила на Универзитету у Београду, (Медицинском факултету и Факултету организационих наука) 2011. године.
Научни сарадник – Université Libre de Bruxelles (ULB), Research centre on Environmental and Occupational Health, School of Public Health 2016-18; 2018-20.
Професионално опредељење: јавно здравље, превентивна медицина, одрживи развој, животна средина и здравље, климатске промене, квалитет ваздуха, кризне и ванредне ситуације и здравље, здравствена безбедност хране и исхрана, ментална хигијена, менаџмент у здравству, групна анализа, организациони консалтинг.
Аутор је преко 150 радова које је објавила у међународним и домаћим часописима, односно саопштавала на домаћим и међународним скуповима, као и предавања по позиву. Посебну пажњу посвећује области климатских промена, квалитета вадуха и значају за здравље, као и изучавању циљева одрживог развоја за допринос здрављу. Има поглавља у уџбеницима, монографијама и приручницима, као и учешће у више научних и стручних пројеката.
Носилац је националног сертификата за психотерапију (групни аналитичар). Завршила едукацију из системско-психодинамског организационог консалтинга у оквиру Психо-социјалне секције Друштва групних аналитичара Београд (ДГАБ).
Претходне позиције: секретар Секретаријата за заштиту животне средине Града Новог Сада, шеф Катедре за хигијену, директор Института за јавно здравље Војводине, помоћник министра за јавно здравље и санитарну инспекцију у Министарству здравља.
Члан је Српског лекарског друштва, Друштва лекара Војводине, Удружења за јавно здравље Србије, Удружења групних аналитичара Београд, Савеза друштава псиотерапеута Србије, European Public Health Association (EPHA), Group Analytic Society – GAS International, International Society for the Psychoanalytic Study of Organizations (ISPSO), Scientific-Professional Society for Disaster Risk Management – Serbia, Association of Sexual and Reproductive Health and Rights Serbia (IPPF Serbia), European Health Menagement Organization (EHMA).

Проф. др Мирослав Весковић

од 2015. године ради као научни експерт у заједничком истраживачком центру Генералне дирекције Европске комисије, служби Европске комисије за науку и политику. Његов главни задатак је да координира научну подршку макрорегионалним стратегијама ЕУ.
Дипломирао је физику на Катедри за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Новом Саду, магистрирао из области нуклеарне и честичне физике на Природно-математичком факултету Универзитета у Загребу, Хрватска и докторирао из области нуклеарне физике на Универзитету у Новом Саду.

Мирослав Весковић је био ректор Универзитета у Новом Саду, добитник награде стратегије Европске уније за Дунавски регион Координатор PA7- Knowledge Society и добитник награде Данубиус за 2013. Годину. Данубиус награда је намењена да ода почаст особама са изузетним достигнуц́има у својим научним активностима у вези са Дунавским регионом. Оснивач ове награде је Институт за Дунавски регион и Централну Европу у сарадњи са аустријским Федералним министарством за науку и истраживање (BMVF).
Мирослав је редовни професор нуклеарне физике на Универзитету у Новом Саду, Природно-математички факултет, стални члан организација ISOLDE, CERN и члан Европске мреже за образовање из области физике. Бивши: потпредседник KONUS-a (Конференција универзитета Србије); председник Друштва физика Србије, проректор за науку и међународне односе на Универзитету у Новом Саду, декан Природно-математичког факултета, помоц́ник министра у Министарству за науку и технолошки развој Републике Србије, председник DRC – Дунавска конференција ректора.
Мирослав Весковиц́ је објавио више од 140 научних радова у међународним и домац́им часописима и међународним конференцијама из области нуклеарне физике и заштите од јонизујуц́ег зрачења. Радио је на више пројеката које финансирају покрајинске, националне и европске институције у вези са развојем и промоцијом високог образовања и научних истраживања (Европска комисија – DG Research & Innovation, Campus Europae, GTZ, Европски центар за високо образовање-UNESCO- CEPES итд.).
Откако је изабран за координатора PA7 EUSDR-a, посветио је значајне напоре питањима од великог значаја за развој друштва знања у Дунавском региону: промоција платформе за стратегије истраживања и иновација за паметну специјализацију (RIS3), борба против одлива мозгова и подржавање циркулације мозгова кроз уравнотеженију мобилност унутар Дунавског региона, умрежавање и сарадња, нарочито између развијених и мање погодних регија дунавске макрорегије, повезујуц́и универзитете и истраживачке установе у целом Дунавском региону, подржавајуц́и водец́е пројекте од велике важности и утицаја на читаву дунавску макрорегију.
Члан је Европске академије наука и уметности од 2015. године.