Говорници

Маја Гојковић

Маја Гојковић је рођена 22. маја 1963. године у Новом Саду. Завршила је основну школу „Бранко Радичевић“ и гимназију „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду. Дипломирала је на Правном факултету Универзитета у Новом Саду 1987, а правосудни испит је положила 1989. године. Каријеру адвоката је започела у породичној адвокатској канцеларији, коју је основао њен отац Мита Гојковић. 

Поседује богато парламентарно искуство у свим сазивима државног парламента од 1992. године. Била је и посланик у Скупштини Аутономне покрајине Војводине од 1996. до 2000. године. 
Обављала је функцију министра без портфеља Владе Републике Србије од 1998-1999. године, а након тога и функцију потпредседника Владе Савезне Републике Југославије од 1999-2000. године. 
На локалним изборима у септембру 2004. године изабрана је за градоначелницу Новог Сада, и тако постала прва жена градоначелник у историји града.
Од маја 2012-2014. године Маја Гојковић била је народни посланик у Народној скупштини Републике Србије, чланица Одбора за спољне послове и Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу.
Од 2014-2016. године, обављала је функцију председника Народна скупштина Републике Србије и председника Одбора за права детета.  
Након парламентарних избора 2016. године поново је изабрана за председницу Народне скупштине Републике Србије. У актуелном сазиву Парламента Гојковић се налази на челу Одбора за права детета и Одбора за заштиту животне средине. Гојковић је и шеф сталне делегације Народне скупштине у Интерпарламентарној унији, као и у Парламентарној скупштини Процеса сарадње у југоисточној Европи.
Чланица је Председништва Српске напредне странке. 

Младен Шарчевић

Дипломирао на Природно-математичком факултету Универзитета у Београду – одсек географија.

Последипломске студије, смер – заштита животне средине завршио у Центру за мултидисциплинарне студије Универзитета у Београду.

Професионално ангажовање:

Рaдио као васпитач у Дому ученика Средње железничке школе у Београду и као професор географије у неколико београдских школа.

Са 33 године, постаје директор ОШ „Никола Тесла“ у Београду и руководи стручним активима директора школа.

Учествовао је у оснивању ОШ „Бранко Ћопић“ и XV београдске гимназије

Године 2003. организовао је и као директор покренуо рад Опште гимназије „Руђер Бошковић“ у Београду. Две године касније, 2005. основао је истоимену основну школу

Оснивач више школа у Србији и региону

Оснивач је (са групом истомишљеника) Републичког и Регионалног центра за таленте. Био је саветник Немачке школе у Београду, српске мањинске школе у Будимпешти и Јужној Африци (са Зимбабвеом).

У августу 2016. године постаје министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Од тада, све функције господина Шарчевића у Образовном систему „Руђер Бошковић“ су замрзнуте.

Током досадашње просфесионалне каријере награђен је златном плакетом Црвеног крста и наградом Већа технике и науке.

 

 

Обављала је функцију председника Народне скупштине Републике Србије од 2008. до 2012. године, као и функцију вршиоца дужности председника Републике Србије, од почетка априла до краја маја 2012. године. Од 2012. до 2014. године била је министар здравља у Влади Републике Србије.

Редоовни је професор, шеф Катедре за психијатрију и проректор за међународну сарадњу Универзитета у Крагујевцу. Била је најмлађа жена доктор медицинских наука у Шумадији и оснивач је дневне Психијатријске болнице. Обављала је функцију директора Клиничко-болничког центра у Крагујевцу у периоду од 1993. до 2000. године, а од 2014. до 2016. године била је директор Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић” у Београду.

Од августа 2016. године обавља функцију министра без портфеља у Влади Републике Србије задуженог за демографију и популациону политику. На ову позицију је кандидује стручност, искуство, постигнути резултати у досадашњој каријери, као и чињеница да је обављала функције председника Народне скупштине Републике Србије у пуном мандату, министра за бригу о породици и министра здравља.

Аутор је седам књига, два уџбеника за студенте редовне наставе и један је од аутора три уџбеника за студенте после дипломске наставе. Аутор је и коаутор преко 200 научних и стручних радова. Носилац је признања Психијатријске секције Српског лекарског друштва, Повеље за допринос здравству града Крагујевца, као и Ђурђевданске награде.

Хоби јој је читање, писање, одлазак у позориште, а слободно време највише воли да проводи са унуцима Филипом и Нином.

Члан је Удружења психијатара Србије, а обављала је и функцију председника овог удружења у два мандата. Члан је Социјалистичке партије Србије од њеног оснивања 1990. године.    

др Сања Дамјановић

Сања Дамјановић започела је докторске студије 1999. године, на Факултету за физику и астрономију Универзитета Рупрехт-Карл, у Хајделбергу у Њемачкој. Титулу доктора наука у области физике стекла је 2002. године, с похвалом „Магна цум лауде“. Позицију стипендисте у ЦЕРН-у добила је 2006. године. 

У међународним истраживачким тимовима учествује од 1999. године, радећи у двије реномиране међународне организације, ЦЕРН (Женева) и ГСИ-ФАИР (Дармштат), како у домену основних, тако и у домену примијењених истраживања у области нуклеарне физике високе енергије. Аутор је око 100 публикација у међународно индексираним часописима и зборницима радова те учесник на преко 50 научних презентација на међународним конференцијама, симпозијумима и семинарима широм свијета.

Сем Фабрици

Sem Fabrizi has been Ambassador of the European Union to Serbia since July 2017.

From September 2013 to June 2017 he was Ambassador of the EU to Australia.

An Italian career diplomat, he has served as an advisor on international relations to the President of the European Council in Brussels and to the Prime Minister of Italy in Rome.

 

His earlier postings included Geneva, at the Italian Permanent Mission to the WTO and UN, and the Italian Embassy in Beijing.

At the Ministry of Foreign Affairs in Rome he has held positions in the EU Department and the Secretary General’s Office.

He holds degrees in International Law and International Economy from “La Sapienza” University in Rome, and he has served as a lieutenant in the Italian Army.

Sem has been awarded the honour of Cavaliere Ufficiale dell’Ordine al Merito della Repubblica Italiana. 

He is married to Rebecca, and they have three children.

проф. др Виктор Недовић

 

Чарлина Вичева

Charlina Vitcheva was appointed Deputy Director General of the JRC in September 2016.

Previous to this, she was Director of Smart and Sustainable Growth and Southern Europe at DG Regional and Urban Policy, and also held a position in Inclusive Growth, Territorial and Urban Development and Northern Europe.

Before joining the Commission, Charlina spent 15 years in the Bulgarian public administration including at the Permanent Representation in Brussels, dealing mainly with agricultural and fisheries issues.

During this period, she was actively involved in the accession negotiations of Bulgaria and headed, between 2000 and 2004, the negotiations teams in the area of agriculture and rural development, food safety and fisheries.

проф. др Иванка Поповић

Проф. др Иванка Поповић је ректорка Универзитета у Београду и председница Конференције универзитета Србије за изборни период 2018-2021. Председница је Дунавске конференције за изборни период 2019-2020.

Студирала је на Универзитету Мериленд (САД) и на Технолошко-металуршком факултету Универзитета у Београду (ТМФ). Дипломирала је, магистрирала и докторирала на ТМФ. После краћег ангажовања у Институту за нуклеарне науке Винча, запослила се на ТМФ, где је прошла кроз сва наставна звања до редовног професора. Била је прва деканка ТМФ од 2006. до 2012. године. Бави се полимерним инжењерством и одрживим развојем. Била је проректорка за науку Универзитета у Београду у периоду  2012-2015. и проректорка за међународну сарадњу 2015-2018. године.

Била је прва председница Српског хемијског друштва (2009 – 2013) и председница је Асоцијације италијанских и српских научника и истраживача од 2012. године. Учествовала је у неколико ТЕМПУС, ЕРАСМУС и два ФП7 пројекта. Тренутно је ангажована на Хоризонт 2020 пројекту о родној равноправности “ТАкинг а Рефлеxиве аппроацх то Гендер Еqуалитy фор институтионал Трансформатион” (ТАРГЕТ, 2017-2021).

доц. др Марко Крстић

Марко Крстић је рођен 1984. године у Нишу, Република Србија, где је завршио основну и средњу школу. Дипломске академске и мастер академске студије завршио је на Електротехничком факултету Универзитета у  Београду, 2007. и 2009. године, респективно, на одсеку за Физичку електронику. 2016. године докторирао је на Електротехничком факултету на одсеку за Наноелектронику и фотонику, стекавши звање доктора наука електротехнике и рачунарства. Од 2009. године запослен је на Електротехничком факултету Универзитета у Београду при Катедри за Микроелектронику и техничку физику, на којој је од 2016. године у звању доцента. 

У оквиру своје наставне делатности ангажован је на курсевима који се тичу физике, механике, статистичке физике и оптичких комуникација. У оквиру научноистраживачке делатности његова главна интересовања обухватају моделовање полупроводничких ласера и оптичких појачавача. Коаутор је више од 20 научних радова публикованих у међународним часописима и већег броја радова на међународним конференцијама, на којима има и три излагања по позиву. Био је учесник 2 међународна пројекта (”Techniques Of Modulation And Remodulation for PON (TOMAR-PON)”, пројекат португалског министарства за науку и ”New Approach to Temperature Processes Control Based on Soft Computing Methods (Neuro-temp)”, Eureka пројекат) и два пројекта Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије (”Фотонске комуникације”, ОИ160001 и ”Фотонске компоненте и системи”, ОИ171011). Добитник је награде ”проф. др Илија Стојановић” за најбољи рад у области телекомуникација публикован у међународном часопису 2014. године,  награде ”Александар Маринчић” за најбољи рад у области микроталасне фотонике публикован у међународном часопису 2015. године и награде ”Задужбине Андрејевић” за најбољу докторску дисертацију у области техничких наука у 2016. години. Потпредседник је организационог одбора 7. међународне школе и конференције о фотоници, PHOTONICA2019. Рецензирао је радове за међународне часописе IEEE Journal of Selected Topics in Quantum Electronics и IEEE Journal of Lightwave Technology. Од јуна 2018. године обавља функцију в.д. директора Центра за промоцију науке, државне институције надлежне за промоцију и популаризацију науке.

Проф. др Никола Рајаковић

Проф. др Никола Рајаковић је диплому дипломираног инжењера, магистра и доктора електротехничких наука стекао на Електротехничком факултету Универзитета у Београду  који је уписао 1969. године а дипломирао као најбољи и први студент у генерацији  22.02.1974. године. Од априла месеца 1974. године запослен је на Електротехничком факултету на Катедри за Електроенергетске системе.  За редовног професора изабран је 1995. године. Почев од летњег семестра 1987. године провео је три семестра на постдокторском усавршавању на Универзитету у Торонту где је учествовао и у извођењу постдипломске наставе у оквиру Поwер Гроуп.

 

Предавао је и предаје следеће предмете на редовним студијама на Електротехничком факултету у Београду: Анализа електроенергетских система (ЕЕС) И и ИИ, Експлоатација ЕЕС, Дистрибутивне и индустријске мреже и Интелигентне електроенергетске мреже. Последња два предмета проф. Рајаковић је увео у наставу. Предавао је на Универзитету у Нишу и на Универзитету у Бањалуци, где је био оснивач и шеф Енергетског одсека. На докторским студијама у Београду, Нишу и Бањалуци предаје предмете: Методе оптимизације у ЕЕС и Дистрибутивне системе. Руководио је као ментор при изради више од 150 дипломских радова, преко 25 магистарских теза, а био је и ментор при изради 14 докторских дисертација.

Од 1989. до 1991. године био је продекан Електротехничког факултета за сарадњу са привредом. Био је шеф Катедре за ЕЕС у више мандата, члан Савета Електротехничког факултета и Савета Београдског Универзитета у неколико мандата и члан многих факултетских и универзитетских комисија. Био је председник Управног одбора ЈП ТЕ “Костолац” од јуна 2001. године до краја 2002. године. Председник Управног одбора ЈП Електропривреда Србије био је у периоду од 2002. до 2004. године. Био је државни секретар у Министарству рударства и енергетике од 2008. године до 2011. године где је, између осталог, координирао и рад на изради Закона о енергетици, који је потврђен у Народној скупштини у јулу 2011. године.За време трајања овог мандата у Србији је уведен тарифни систем којим се подстиче веће коришћење обновљивих извора енергије.

Публиковао је 40 радова у истакнутим часописима са СЦИ листе и преко 200 осталих радова. Написао је 8 уџбеника и 1 монографију. Председавао је међународним и домаћим округлим столовима и радним групама на угледним конференцијама, а радови су цитирани преко 900 пута (х фактор је 14). Рецензент је најбољих светских и домаћих часописа.

Проф. др Никола Рајаковић организовао је истакнуте међународне конференције из области електроенергетике (МедПоwеер2016,…), председник је Савеза енергетичара у Србији, водеће стручне организације у енергетици од 2004. године и организатор серије конференција ЕНЕРГЕТИКА, био је консултант Светске банке,… Члан је ИЕЕЕ у својству сениор мембер, члан је ЦИГРЕ-а и ЦИРЕД-а.

Руководио је израдом више од две десетине стратешких студија у којима су постигнути вредни резултати примењени у пракси. Укупан број реализованих пројеката је преко 50. Руководио је са неколико ФП пројеката, са ТЕМПУС пројектом и сада је руководилац пројекта из групе пројеката Хоризон 2020. Носилац је патентних права на три производа. Као консултант учествовао је у избору и набавци електроенергетске опреме за више електродистрибутивних предузећа и за неке електране.

Проф. др Небојша Накићеновић

Nebojsa Nakicenovic is the former Deputy Director General and Deputy CEO, International Institute for Applied Systems Analysis (IIASA), and former tenured Professor of Energy Economics, Vienna University of Technology (TU Wien).

He is a Member of the Montenegrin Academy of Sciences and Arts; recipient of the Austrian Grand Decoration in Silver (Österreichisches Ehrenzeichen für Wissenschaft und Kunst); recipient of the 2007 Nobel Peace Prize for the IPCC with several authors; and of the 2005 Sheikh Zayed Environmental Award for Millennium Ecosystem Assessment (MEA) also with several authors.

Among other positions, he is Executive Director of The World in 2050; Convening Lead Author of UNEP Gap Report; member of scientific advisory boards including UN Technical Group on Sustainable Development Goal 7; Potsdam Institute for Climate Impact Research; Renewable Energy for the 21st Century; and WIFO; and serves on the editorial boards of eight scientific journals.

Previous positions include the Director of the Global Energy Assessment, UN Secretary General (SG) Special Advisory 10-Member Group on Science, Technology and Innovation; UN SG Advisory Group on Energy and Climate; Convening Lead Author of IPCC; Co-Leader of the Austrian Climate Change Assessment, Co-Chair of the Global Carbon Project, Chair of the OMV Future Energy Fund Advisory Board, Advisory Council of the German Government on Global Change (WBGU).

He is Editorial Board Member of the following journals: Technological Forecasting and Social Change; Climate Policy, Energy Policy, Institution of Civil Engineers; Current Opinion in Environmental Sustainability; Energy Sector Management; Ecosystem Health and Sustainability; Scientific World Journal; Environmental Innovation and Societal Transitions; and the Energy Strategy Reviews.

Prof. Nakicenovic holds bachelors and masters degrees in economics and computer science from Princeton University, New Jersey, USA and the University of Vienna, where he also completed his Ph.D. He also holds Honoris Causa PhD degree in engineering from the Russian Academy of Sciences.

Among Prof. Nakicenovic’s research interests are the long-term patterns of technological change, sustainable economic development, response strategies to climate change and, in particular, the evolution of energy, mobility, information and communication, and digital systems.

Проф. др Милан Мартинов

Faculty of Technical Sciences, Novi Sad, Yugoslavia 1988 – PhD

Faculty of Agriculture, Zagreb, Croatia, 1978-1981 – Master of Sciences

Faculty of Mechanical Engineering, Novi Sad, Yugoslavia, 1970-1975 – Dipl. Eng. in Mechanical Engineering

Membership of professional organizations and bodies:

Club of Bologna, A World Task-Force on the Strategies for the Development of Agricultural Mechanisation, full member, (www.clubofbologna.org).

ASABE – American Society of Agricultural and Biological Engineers.

Vice Chair of Section IV – Energy in agriculture, and Vice Chair of Working Group Rural Development and Preservation of Cultural Heritages, CIGR International Commission of Agricultural Engineering (www.cigr.org).

Member of five editorial boards of international and national journals,

Present position: Professor, Head of the Chair of Biosystems Engineering

Key qualifications: 

Renewable energy sources, solid biomass and biogas.

Agricultural engineering, education, development of low costs mechanization.

Procedures, equipment and machinery for production of special crops, e.g. medicinal and aromatic crops (book on it published and worldwide used, see publications).

Active in sustainable rural development. Founder of Working Group Rural Development and Preservation of Cultural Heritages within CIGR (www.cigr.org)

Ивана Миленковић

Проф. др Ад де Ру

Ad de Roo obtained a PhD in physical geography in 1993 and worked at Utrecht University (The Netherlands) until 1997, where he developed the LISEM runoff and soil erosion model. Since 1997 he works at the European Commission’s Joint Research Centre, where he developed the LISFLOOD model for water resources, floods and droughts.

He initiated and led the European Flood Awareness System EFAS until 2010. Besides his work at JRC he is also Professor in Physical Geography at the Utrecht University since 2012. During his work at JRC he worked with several river commissions for the Oder, Meuse, Elbe and Danube.

Норберт Штајнхаус

Mr Norbert Steinhaus holds a diploma (masters) degree in agriculture from Bonn University. He is board member of Wissenschaftsladen Bonn (WilaBonn) since 1990. For the last 19 years he cooperated in international projects on citizen participation in science and technology or responsible research and innovation. He is directly involved in EC funded projects as consortium partner or coordinator, such as TeRRIFICA, a project on territorial Responsible Research and Innovation in Climate Change Adaptation, but also supports more Horizon 2020 – the European Research Framework program – projects through being on their advisory board. Since the end of 2007 he is coordinator and international contact point of LIVING KNOWLEDGE, the international Science Shop network.

In 2014 he has been member the steering committee for the SIS-RRI conference which was organized by the National Research Council of Italy and held in Rome within the 2014 Italian presidency of the European Union. He was invited by and is active in the network of National Contact Points in Horizon 2020 Science with and for Society (SwafS) as member of the Expert Group of SwafS in the area of Public Engagement.

He is peer reviewer and on the advisory board for Gateways – International Journal of community research and engagement (Sydney/Chicago) and peer reviewer and associate editor for “Research for All” (UK). He also was invited to be auditor for European proposals in H2020 calls as well as for a transfer audit for cooperation strategies of a German university, initiated by Stifterverband for German Science and the North-Rhine Westphalian ministry for Culture and Science.

Besides he is active member in GACER (Global Alliance on Community Engaged Research) and APUCEN (Asian Pacific University Community Engagement Network), and is networking in local, regional, national and international networks such as NCCPE (National Cooperation Center for Public Engagement, UK) or GUNI (Global University Network for Innovation).

Проф. др Владимир Ђурђевић

Др Владимир Ђурђевић је запослен као ванредни професор на групи за метеорологију Физичког факултета, Универзитета у Београду, где је завршио основне, магистарске и докторске студије. Спољни је сарадник Подрегионалног климатског центра за Југоисточну Европу (SEEVCCC– Републички хидрометеоролошки завод Србије) од његовог оснивања 2009. године. Био је гостујући истраживач у „National Oceanic and Atmospheric Administration (NOAA)“, у Сједињеним Америчким Државама; „Centro Euro-Mediterraneo sui Cambiamenti Climatici (CMCC)“ у Италији; „Instituto Superior Tecnico (IST), Universidade de Lisboa“ у Португалији; „Mediterranean Centre on Insular Coastal Dynamics (ICoD) of the University of Malta“ на Малти. 

Учествовао је у више међународних научноистраживачких пројеката финасираних из фондова EU-H2020, EU-FP, IPA, JRC, IOC-UNESCO и GEF. Тренутно је руководилац групе са Физичког факултета који је партнер у пројекту IS-NES3, финансираног у оквиру H2020 програма. Учесник је међународне иницијативе „Mediterranean Coordinated Regional Climate Downscaling Experiment (Med-CORDEX)“ и члан Међународног комитета „Initiative for Regional Hydroclimate Project for Pannonian reagion (PannEX)“. Учествовао је и у 10 националних пројеката, финасираних из међународних и националних фондова. У текућем пројектном циклусу Министарства за просвету, науку и технолошки развој, руководилац  је потпројекта „Регионални интегрисани геофизички модел и сценарији климатских промена на подручју Србије“ у оквиру пројекта „Истраживање климатских промена и њиховог утицаја на животну средину – праћење утицаја, адаптација и ублажавање“, али је такође као истраживач ангажован на пројекту „Метеоролошки екстреми и климатске промене у Србији“. Као експерт и консултатнт, био је коаутор националних извештаја о клими према UNFCCC за Србију, БиХ, Црну Гору и Бразил. Био је члан Националног савета за климатске промене Владе Републике Србије као представник Универзитета у Београду, и члан радне групе за реализације активности Акционог плана адаптације на климатске промене града Београда.  Добитник је годишње награде Физичког факултета за најпродуктивнијег истраживача, и награде Фонда Боривоје Добриловић Светске метеоролошке организације.

Његова експертиза је нумеричко моделирањe климе, анализа климатских података, анализа утицаја климатских промена, процена ризика, процена рањивости и прилагођавање на климатске промене. Др Владимир Ђурђевић је објавио преко тридесет радова у рецензираним међународним научним часописима, од којих су неки најпрестижнији у области атмосферских наука и климатологије Поред акадамске каријере одржао је и низ јавних предаванја о климатским променама.

Проф. др Стеван Прохаска

Проф. др Стеван Прохаска, научни саветник, редовни члан Инжењерске академије Србије (ИАС), рођен је 13. маја1944. године у Орловату. Дипломирао је 1967. године  на Грађевинском факултету, Универзитета у Београду, магистрирао је 1974. године на Хидрометеоролошком Институту, Универзитета у Лењинграду, Русија, а докторирао 1980. године на Факултету Грађевинских знаности у Загребу.

Од 1976. до 1972. године радио је у Савезном хидрометеоролошком заводу. Године 1972. године прелази у Институт за водопривреду „Јарослав Черни“, где је напредовао од истраживача (1972), преко водећег (1974) и самосталног (1976)  истраживача, затим научног (1980) и вишег научног срадника (1985)  до научног саветника (1989), а од 2007. године је директор  Завода за научно-истраживачки рад и информатику. У периоду од 1982. до 1985. изабран је за доцента на Рударско-геолошком факултету, а од 1985.  до 1991. у звање ванредни професор. У звање редовног професора изабран је 1991. године.  Током своје професорске каријере предавао је на Рударско-геолошком факултету предмете „Хидрологија“  и „Основи водопривреде“, а на Архитектонско-грађевинском факултету у Нишу предмете „Хидрологија И“ и „Хидрологија ИИ“. Био је предавач на више међународних курсева и семинара.

 

У својој богатој научној и стручној каријери објавио је преко 350 научних и стручних радова у земљи и инстранству. Аутор је књига Хидрологија И, Хидрологија ИИ, Хидрологију ИИИ, Хидрологија кроз теорију и праксу и других, које користе инжењери и студенти широм Србије и бивших југословенских република. Аутор је међународне монографије A hydrological Monograph, Follow-up volume IV, Coincidence of Flood Flow of the Danube River and its Tributary, Bratislava, 1999,  и коаутор у више међународних монографија из области хидрологије слива Дунава. Руководилац је бројних стручних и научних пројеката и студија у земљи  из области хидрологије, водопривредног биланса, оцена утицаја климатских промена на водне ресурсе Србије и сл.

Наташа Ђокић

Рођена 1971. године у Крушевцу. Завршила Рударско-геолошки факултету у Београду, смер хидрогеологија. Након дипломирања почела да ради као сарадник на Институту за хидрогеологију све до 2003. Од 2003 до 2007. године радила у Министарству за заштиту природних богатстава и животне средине, најпре у Одсеку за геолошка истраживања, а затим у Одељењу за међународну сарадњу. Од октобра 2007. до 2017. године радила у Градској управи града Београда у Секретаријату за заштиту животне средине. Током рада у овом секретаријату, била је ангажована у процесу израде Стратегије одрживог развоја Републике Србије.

У име града Београда водила пројекат „Акциони план адаптације на климатске промене са проценом рањивости“, за град Београд урађеног у оквиру пројекта „Адаптација на климатске промене на подручју западног Балкана”,  реализованог у сарадњи са Немачким друштвом за међународну сарадњу (ГИЗ).

Коаутор и један од координарора за израду Програма заштите животне средине на територији града Београда („Службени лист града Београда“, број 72/15) и бројних других пројеката и активности у области животне средине за град Београд.  

Аутор и коаутор преко двадесет научних радова објављених у земљи и иностранству. Аутор и коаутор 20 Пројеката и Елабората о резервама подземних вода са звањем самосталног пројектанта. Добитник бројних награда и признања у области екологије. Тренутно на докторским студијама.

Са преко 20 година радног искуства у области заштите животне средине тренутно ангажована у компанији Двопер као стручњак у области заштите животне средине, где је део тима стручњака за имплементирање различитих пројеката из области управљања отпадом, индустријског загађења, процене утицаја на животну средину, климатских промена и других.

Проф. др Марија Јевтић

Марија Јевтић је редовни професор на Медицинском факултету Универзитета у Новом Саду. Специјалиста је хигијене од 1997 године, а ужу специјализацију из комуналне хигијене са патологијом насеља (медицинске екологије) завршила одбраном рада “Одрживи развој, урбана средина и здравље популације” 2009. године.

Магистрирала је 1999. године у Центру за мултидисциплинарне студије Универзитета у Београду, смер заштита животне средине. Докторску дисертацију у области превентивне медицине одбранила је 2001. године на Медицинском факултету Универзитета у Новом Саду. Академске мастер студије – менаџмент у систему здравствене заштите завршила на Универзитету у Београду, (Медицинском факултету и Факултету организационих наука) 2011. године.

Научни сарадник – Université Libre de Bruxelles (ULB), Research centre on Environmental and Occupational Health, School of Public Health 2016-18; 2018-20.

Професионално опредељење: јавно здравље, превентивна медицина, одрживи развој, животна средина и здравље, климатске промене, квалитет ваздуха, кризне и ванредне ситуације и здравље, здравствена безбедност хране и исхрана, ментална хигијена, менаџмент у здравству, групна анализа, организациони консалтинг.

Аутор је преко 150 радова које је објавила у међународним и домаћим часописима, односно саопштавала на домаћим и међународним скуповима, као и предавања по позиву. Посебну пажњу посвећује области климатских промена, квалитета вадуха и значају за здравље, као и изучавању циљева одрживог развоја за допринос здрављу. Има поглавља у уџбеницима, монографијама и приручницима, као и учешће у више научних и стручних пројеката.

Носилац је националног сертификата за психотерапију (групни аналитичар). Завршила едукацију из системско-психодинамског организационог консалтинга у оквиру Психо-социјалне секције Друштва групних аналитичара Београд (ДГАБ).

Претходне позиције: секретар Секретаријата за заштиту животне средине Града Новог Сада, шеф Катедре за хигијену, директор Института за јавно здравље Војводине, помоћник министра за јавно здравље и санитарну инспекцију у Министарству здравља.

Члан је Српског лекарског друштва, Друштва лекара Војводине, Удружења за јавно здравље Србије, Удружења групних аналитичара Београд, Савеза друштава псиотерапеута Србије, European Public Health Association (EPHA), Group Analytic Society – GAS International, International Society for the Psychoanalytic Study of Organizations (ISPSO), Scientific-Professional Society for Disaster Risk Management – Serbia, Association of Sexual and Reproductive Health and Rights Serbia (IPPF Serbia), European Health Menagement Organization (EHMA).

Проф. др Анђелка Михајлов

Експерт Уједињених нација, консултант и научник, редовни професор Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду, у пензији од 2015. године. Има више од 300 референтних научних публикација (од којих је значајан број у референтним светским научним часописима) у различитим областима управљања животном средином, хемијско инжењерске термодинамике и заштите материјала, као и консултантске референце у различитим земљама, укључујући и оквиру пројеката подржаних од ЕУ и Светске банке. Између осталог, један је од екстерних рецензената студије „Global Environment Outlook-GEO-6“, УН за животну средину, 2019. У пројекат TeRRIFICA– Horizon 2020 укључена је као члан Одбора за надзор и валоризацију.

Дипломирани је инжењер технологије. Магистрирала је и докторирала техничке науке на Универзитету у Београду. Из области хемијског инжењерства има додатно образовање у САД. По позиву предаје на различитим универзитетима у земљи и свету. Била је члан Владе Републике Србије на пословима министарке за заштиту природних богатстава и животне средине од јуна 2002. до марта 2004. године. Била је члан Саветодавног тела за питања животне средине и социјална питања Европске банке за реконструкцију и развој (EBRD) од 2005 до  2010, Лондон, као и члан Националне комисије за сарадњу са UNESCO од 2008. до 2015.  Од августа 2015. године члан је Преговарачког тима за вођење преговора о приступању Републике Србије Европској унији, задужена за животну средину и климатске промене.

Од стране Програма УН за животну средину (UNEP) 2006. године је идентификована као једна од жена у свету која је дала значајан допринос у области животне средине као „лидер у области животне средине Западног Балкана“.  Координатор је за зелену економију и животну средину Института за јавну политику, почасна је председница струковног удружења Амбасадори одрживог развоја и животне средине, као и Српске асоцијације за управљање отпадом. Говори енглески језик. Мајка двоје деце.

Др Клаудио Белис

Claudio A. Belis is a senior scientist at the Air and Climate Unit of the JRC Directorate C Energy, Transport and Climate. He developed his PhD work on environmental and climatic long-term trends at the Italian National Research Council (CNR) and the Austrian Academy of Sciences (1994-1997) and continued his post-doctoral activity at the Federal Polytechnic of Zurich and the University of Bern (Switzerland).

He has long-term experience in monitoring and modelling atmospheric pollution in urban and natural ecosystems, with particular reference to the identification of emission sources for the development of pollution reduction measures.

He was responsible for an air pollution monitoring network within the Environmental Protection Agency of Lombardy (1998-2008) and led the JRC Aerosol Physics Laboratory (2011-2012).

He led the working group on source apportionment of the Forum for Air quality Modelling in Europe (2012-2019) and was Convenor of the CEN/TC 264 /Working Group 44 on source apportionment (2016-2019).

From 2013 to 2018 contributed and coordinated the environmental area of the JRC scientific support to the EU Strategy for the Danube and other macro-regions.

He currently leads the JRC activity on Air quality and Climate on the Western Balkans.

He authored more than 100 publications including peer-reviewed scientific papers and technical/policy reports.

Main scientific interests: integrated assessment modelling, air pollution source identification, evaluation of model performance, urban sustainability, chemical and physical properties of aerosols, organic pollutants, long-term climatic trends.

Др Ју Тао

Tao Yue, male, PhD/professor, is the director of the Research Department of Air Pollution Control of Beijing Municipal Institute of Labor Protection, Beijing Academy of Science and Technology, and also holds concurrent posts of the vice chairman of the Beijing Environmental Science Society and other social positions.

He is the National Youth Talent of Environmental Protection, the selected candidate of Beijing Talents Project, and won the excellence award winner of first Young Scientist Award of Chinese Society of Environmental Sciences in 2018. He is mainly engaged in research works related to air pollution control of stationary sources. In recent years, as the person in charge and backbone, he participates in a number of national and provincial research projects, including National Key R&D Program of China, National Natural Science Foundation of China, Beijing Municipal Natural Science Foundation, Ministry of Environmental Protection Public Welfare Projects, etc. He presides over or participates in the formulation and revision of environmental protection technology policies and industrial standards. He won one second prize and two third prizes for the Science and Technology Award of the Chinese Ministry of Environmental Protection and published one monograph. He has published more than 40 academic papers, many of which have been included in SCI/EI.

Мирјана Јовановић

Мирјана Јовановић је менаджерка пројеката у Београдској отвореној школи, у програмској области Енергија, клима и животна средина. Фокус њених интересовања су јавне политике из области климатских промена и декарбонизације енергетског сектора, заштите ваздуха, одрживог планирања урбаних подручја, као и учешће јавности у доношењу одлука које се тичу ових тема. У Београдској отвореној школи ради на стратешком развоју програмске области, креира, координира и надгледа спровођење пројеката у области заштите животне средине, енергије и климатских промена.

Завршила је мастер студије у области управљања животном средином и енергетском ефикасношћу у Холандији. Претходно је дипломирала на Одсеку за пејзажну архитектуру Шумарског факултета у Београду. Искуство је стекла кроз дугогодишњи рад у пословном и цивилном сектору, студентским и професионалним асоцијацијама.

Др Љубинко Ракоњац

Професија:  Доктор биотехничких наука

Датум рођења:  03.01.1963

Држављанство:  Српско

Чланство у професионалним удружењима: ИУФРО (Интернатионал Унион оф Форест Ресеарцх Организатионс), ЕФИ (Еуропеан форест институте), Члан Удружења Шумарских инжењера Србије; Члан удружења генетичара Србије и др.

 

Образовање:

1995-2002: Доктор шумарских наука, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Србија

1989-1993: Магистар шумарских наука, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Србија

1983-1988: Основне студије – Инжењер шумарства; Шумарски факултет Универзитета у Београду, Србија

Подаци о запослењу:

Од 1990. године до данас ради у Институту за шумарство у Београду на позицији истраживача, сарадника, руководиоца пројекта, а од 2004. године је на позицији Директора Института за шумарство из Београда.

У периоду од јануара 2002. до јуна 2004. године радио је у Министарству за заштиту природних богастава и животне средине као Помоћник министра.